Mesecima unazad internetom kruži snimak iz Jugoslavije 1960 ih koji u neku ruku pokazuje kakav je bio odnos pojedine dece u to vreme prema školi. Snimak koji je tužan i komičan u isto vreme prikazuje jednu devojčicu i njenog kako pričaju o tome da ona više ne želi da ide u školu. Otac je objasnio da se njegova ćerka školovala sedam godina i da je završila pet razreda. U šesti razred je išla išla godine. Voditelj ga je pitao zašto njegovo dete propada, jer to su očeve reči. Pitajte je vi što ću je ja pitati. Ja sam je pitao i mene je već zaboleo jezik, odgovorio je tata. Neću više nikad. Gonite me u zatvor, neću. Šta ćete mi sad kad neću, odlučna je devojčica. Drugi otac je naveo kako ne želi da šalje dete u školu zato što se tamo skidaju u gaće i idu na gimnastiku. E, moja neće jer ja to ne dam, to je moje. Naime, u tradicionalnim društvima, kao što je naše, u posleratnoj Jugoslaviji, naročito u manjim sredinama i selima je bila veoma uznemirujuća činjenica da na časovima fizičkog vaspitnja devojčice se skidaju i nose šorts.