DANAŠNJA KLIMA SVEDENA JE NA SEBIČNOST U SVAKOM SMISLU

Današnja klima svedena je na sebičnost U svakom smislu. Socijalnom, političkom, pojedinačnom. Postajemo samobitni, a činjenica je da tako ne možemo opstati, kaže Stevo Grabovac, laureat NIN ove nagrade. Kako je žiri, Goran Korunović, predsednik, Žarka Svirčev, Milena Đorđijević, Violeta Stojmenović, Tamara Mitrović, saopštio 29. januara nešto iza podneva ovo prestižno, po mnogima naše najveće književno priznanje pripalo mu je za roman Poslije zabave – Imprimatur, u kome pripovedač kroz ogledalo trauma preskočene generacije traga za zaboravljenom i napuštenom decom. Predstavljamo romane iz najužeg izbora za 70. NINOVU NAGRADU: Stevo Grabovac – Poslije zabave. Proglašen dobitnik jubilarne 70. Ninove nagrade. Priznanje za Stevu Grabovca i roman Poslije zabave. Ljudi se lako pomire s zlom. Pisac Stevo Grabovac za Nin. Samo potpuni idiot u 21. veku veruje u čojstvo koje prodaju političari u foteljama. A u razgovoru za Blic, laureat Stevo Grabovac govori o nagradi, svom pisanju, našem vremenu. Današnja klima svedena je na sebičnost. U svakom smislu. Socijalnom, političkom, pojedinačnom. Postajemo samobitni, a činjenica je da tako ne možemo opstati, kaže Stevo Grabovac, laureat NIN ove nagrade. Kako je žiri, Goran Korunović, predsednik, Žarka Svirčev, Milena Đorđijević, Violeta Stojmenović, Tamara Mitrović, saopštio 29. januara nešto iza podneva ovo prestižno, po mnogima naše najveće književno priznanje pripalo mu je za roman Poslije zabave – Imprimatur, u kome pripovedač kroz ogledalo trauma preskočene generacije traga za zaboravljenom i napuštenom decom. PREDSTAVLJAMO ROMANE IZ NAJUŽEG IZBORA ZA 70. NINOVU NAGRADU: Stevo Grabovac – Poslije zabave. PROGLAŠEN DOBITNIK JUBILARNE 70. NINOVE NAGRADE. Priznanje za Stevu Grabovca i roman Poslije zabave. LJUDI SE LAKO POMIRE SA ZLOM. Pisac Stevo Grabovac za NIN. Samo potpuni idiot u 21. veku veruje u čojstvo koje prodaju političari u foteljama. A u razgovoru za Blic, laureat Stevo Grabovac govori o nagradi, svom pisanju, našem vremenu. Današnja klima svedena je na sebičnost. U svakom smislu. Socijalnom, političkom, pojedinačnom. Postajemo samobitni, a činjenica je da tako ne možemo opstati, kaže Stevo Grabovac, laureat NIN ove nagrade. Kako je žiri, Goran Korunović, predsednik, Žarka Svirčev, Milena Đorđijević, Violeta Stojmenović, Tamara Mitrović, saopštio 29. januara nešto iza podneva ovo prestižno, po mnogima naše najveće književno priznanje pripalo mu je za roman Poslije zabave – Imprimatur, u kome pripovedač kroz ogledalo trauma preskočene generacije traga za zaboravljenom i napuštenom decom. PREDSTAVLJAMO ROMANE IZ NAJUŽEG IZBORA ZA 70. NINOVU NAGRADU: Stevo Grabovac – Poslije zabave. PROGLAŠEN DOBITNIK JUBILARNE 70. NINOVE NAGRADE. Priznanje za Stevu Grabovca i roman Poslije zabave. LJUDI SE LAKO POMIRE SA ZLOM. Pisac Stevo Grabovac za NIN. Samo potpuni idiot u 21. veku veruje u čojstvo koje prodaju političari u foteljama. A u razgovoru za Blic, laureat Stevo Grabovac govori o nagradi, svom pisanju, našem vremenu. Da li ste za ovih dan dva malo sabrali utiske? Šta vam znači NIN ova nagrada? NIN ova nagrada sigurno ne bez razloga važi za najznačajniju regionalnu književnu nagradu. S obzirom na njenu tradiciju i književna imena koja su je dobila. Svakako da je velika čast biti u takvom društvu. Društvu ljudi kojima sam se i kao pisac i kao čovjek divio. I to su jedini utisci koje za sada mogu procesuirati, a mislim da će trebati još vremena da se sve ostalo slegne i dođe na svoje mjesto da bih mogao govoriti o nekim kompletnim utiscima. Šta je bio motiv, pokretač za nastanak romana Poslije zabave i otkud baš takav naslov? Koliko ima autobiografskog, liku u romanu, dali ste svoje ime? Motiv je bio jedan užasan zločin, kako se kaže na samom početku romana. A onda se sve pretvorilo u ne mogućnost pisanja o jednom takvom užasu, u jedan proces koji je godinama trajao, a to šta je sve pratilo taj proces nekako je i osnova ovog romana. Uglavnom, kada se ovako slobodno jednom liku da vlastito ime, pominje se taj pojam, autofikcija, no ovdje ima svega pomalo, ne bježim od toga da sam slobodno svog pripovjedača nazvao svojim ličnim imenom jer nosi moje vlastite priče, moja sjećanja i moje dileme. Ipak, zbog same priče, usudim se reći da su ostale stvari podređene njoj, jer ipak se radi o književnom ne dokumentarističkom štivu. Radnja kreće od 2005, potom se vraća unazad, do zločina ili bi trebalo reći do zaboravljenog zločina, a u poglavlju s početka druge polovine, naslovljenom kao i roman, kažete i da je bolje da to niko ne razumije, samo onda čovek spozna da je sasvim sam, da je svjet za njega umro, a možda i on za svjet. Šta, ne znači, ne donosi život u svetu koji je za čoveka, pojedinačno i ili društveno, umro? Donosi upravo to. Potpunu samoću. I borbu da se čovjek kroz svoje postojanje