PEĐA MIJATOVIĆ JE IGNORISAO MOJU BOLEST Elena Karić o bivšem mužu životu u 35 kvadrata pokojnom sinu i mami Verici

Dizajnerka enterijera i ćerka poznate modne kreatorke Verice Rakočević Elena Karaman Karić do razvoda sa Jugoslavom otvoreno je pričala o nekadašnjem preseljenju u Valensiju braku sa čuvenim fudbalerom Peđom Mijatovićem i gubitku sina. Njen naslednik je naime imao samo 13 godina kada je preminuo što je bio veliki udarac za nju i njenog bivšeg muža Peđu. Elena Karić je u mladosti važila za fatalnu Beograđanku. Evo kako je izgledala a ovo su SVI MUŠKARCI KOJE JE ZAVELA. Jedino sam oduvek silno želela da imam puno dece da razlika u godinama između njih bude mala i da ispod božićne jelke stoji brdo poklona. Peđu sam upoznala slučajno jednog aprila u restoranu. Završavala sam Trinaestu beogradsku gimnaziju i kao večiti kampanjac pred sam kraj godine borila se sa Spinozom Dekartom i Hegelom. Sasvim je normalno da kada dvoje žive zajedno utiču jedno na drugo i mi smo jako dobro funkcionisali. Peđa je verovatno amortizovao moje gluposti kao i ja njegove. Ni danas kad gledam fudbal a gledam ga samo kad on igra ne mogu da se opustim. Kose mi se emocije od ponosa do mržnje. Najlepši a definitivno najsiromašniji period našeg života živeli smo u Beogradu u malom stanu u Kneza Miloša 16. U tih 68 kvadrata moja je sreća bila tako velika i snažna da sam mislila da njome mogu da pariram samom Bogu. Moji nisu bili preterano oduševljeni odlukom da se udam. Majka je mislila da ću ponoviti njenu grešku udati se da bih pobegla od roditelja. Ono što pouzdano znam je da je retko ko imao to zadovoljstvo da ima svekra kao što je bio Peđin otac čovek koga vredi poznavati. Elena se ubrzo preselila u Valensiju sa Mijatovićem i rodila prvog naslednika Luku. Priznala je da je patila za srpskom prestonicom. Desilo mi se poslednje što sam mogla da pretpostavim porođaj se iskomplikovao i moje dete se rodilo sa cerebralnom paralizom. Od samog Andreinog rođenja sam primetila da nešto nije u redu i kasnije da hidrocefalus nije njegov osnovni problem. Bile su potrebne godine da svoj krst premestim na neki drugi deo mog tela i da shvatim da ako je potpuno van svih moći prirode Boga kosmosa religije u startu uništen jedan ljudski život treba spasiti preostala tri. Danas kad pričam o tome čini mi se kao da se to dešavalo nekom drugom a tada nakon cele te bitke za koju se ispostavilo da je izgubljena bar tri meseca nisam izašla iz kuće. Moje su se misli vrtele u suicidnom krugu i ja sam vegetirala kao biljka. Imala sam stravičnu potrebu da mi neko nešto kaže.