Milica diplomirala finansije u Edinburgu pa postala poljoprivrednica za primer Evo kako u Gajdobri nastavlja tradiciju porodice Lamb

Iskustvo Milice Lambete iz Gajdobri kod Bačke Palanke može poslužiti kao primer drugima na odlučnim ili nezaposlenim u obrazovanju budućih zanimanja, posebno ako imaju svoju njivu. Poljoprivreda može biti dobar izbor zanimanja, posebno ako se njome bave u sopstvenom gazdinstvu, nastavljajući poslovnu praksu uz podršku od roditelja. Sledeći njihovo znanje i iskustvo, uz primenu savremenih dostignuća u poljoprivrednoj proizvodnji, može se postići odličan prinos, kvalitetan rod i obezbediti pristojna egzistencija.

Milica Lambeta iz Gajdobri je završila osnovni i master studij finansija u Edinburgu. Poslednjih godina provedenih na školovanju u Velikoj Britaniji nedavno se vratila kući u Gajdobru. Sticaj okolnosti je naveo na to. Tata mi je preminuo i odlučila sam da se vratim i nastavim njegovim stopama. Bio je među prvima ratara u Srbiji po postignutim prinosima u poljoprivrednoj proizvodnji, kazala je Milica za Dnevnik. Sada njivu obrađuje zajedno sa sestrom Jovanom, studentkinjom Poljoprivrednog fakulteta u Beču, i stricem Goranom. Poljoprivredno gazdinstvo Lambeta ima i svoju međoradničku zadrugu, Agrogaj, u Gajdobri.

Ceo život sam provodila na njivi, životinje volim i poštujem, ona me je othranila i iškolovala, a od tate sam najviše naučila o poljoprivredi, rekla je Milica Lambeta. Planiram da nastavim da idem tatinim stopama. Na našem gazdinstvu proizvodimo soju i kukuruz, ali samo NS sorte i ostvarujemo vrhunski prinos. Imamo dobru saradnju sa Institutom za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, institutom od nacionalnog značaja, i ništa ne želimo da menjamo. Svako novo seme kukuruza i soje porodica Lambeta poseje na oglednim poljima na svojim oranicama, i tako svake godine, da bi videli kako se određene sorte ponašaju u njihovim uslovima.

Prema njenim rečima, njiva u Gajdobri je prvoklasna, ali se suočavaju sa velikim problemom nedostatka vode za navodnjavanje. U Gajdobri ima puno kanala, ali su zarasli šibljem ili zatrpani smećem. Država bi morala da ih osposobi, ali i popravi puteve. Glavni put do njiva gotovo da i ne postoji. Imamo uglavnom novu mehanizaciju, koju uništavamo po lošim putevima. Ujedno, velikim mašinama, kombajnima i traktorima, teško dolazimo do naših poseda, kazala je mlada poljoprivrednica. Ukazala je da bi mladim ratarima trebalo izaći u susret prilikom izdavanja državnih oranica u zakup.

Poznajem mlade ljude koji bi se želeli baviti poljoprivredom, ali nemaju svoju zemlju. Trebalo bi takvima izdavati državne njive po povoljnijim uslovima. U redu su podsticaji koji se mogu dobiti po konkursnim linijama, ali podsticaj treba dati i onima koji nemaju zemlju, a hoće da je obrađuju, zaključila je mlada poljoprivrednica Milica Lambeta.

Poljoprivredno gazdinstvo Lambeta je imalo prošle godine odličan prinos soje i kukuruza, uprkos sušnoj godini i suprotstavljenim olujama u julu. Milica kaže da je prinos soje bio 2 tone po hektaru, a kukuruza 11 tona. Mnogi ratari su kukali, imali loš rod i malo prinosa, ali naše gazdinstvo je dobro prošlo, zbog dobrog izbora NS sortimenta. Ni jedna stabljika kukuruza nije bila povijena ni polomljena, istakla je Milica Lambeta.