KADA JE GORAN VIDEO KILIJANA KAKO GLUMI REKAO JE ON JE TAJ

Početkom marta biće dodeljene filmske nagrade Oskar. A ove godine u kategoriji najbolja muška uloga nominovan je i danas proslavljeni glumac Kilijan Marfi za rolu u filmu Openhajmer. Ono što je nama danas posebno zanimljivo je činjenica da je Marfi kao tada mlad glumac igrao u filmu našeg proslavljenog reditelja Gorana Paskaljevića. Kako je Hari postao drvo 2001. Kilijan Marfi o filmu Openhajmer. Sa blagim osmehom ispratila je podsećanje na tu činjenicu Goranova supruga Kristin. Ne znam, naravno, šta će doneti trka za Oskara ali znam da je Kilijan i kao vrlo mlad, gotovo nepoznat glumac, ostavljao snažan utisak, kaže Kristin za Blic. Goran je taj film isprva hteo da snima ovde, ali ispostavilo se isuviše komplikovano. Razmišljalo se i gde bi se drugde to moglo uraditi, a onda sam mu predložila da to bude u Irskoj, razgovarali smo da je dobro da film bude na engleskom. On koji je proputovao dobar deo sveta, zanimljivo, nikada ranije nije bio u Irskoj, ali ja jesam i uvidela sam, između ostalog, da je u izvesnom smislu mentalitet sličan vašem. Nastanak i pisanje tog scenarija je posebna priča. No, na kraju smo otišli u Irsku za šta je bio i italijanski producent Rikardo Toci. Podsetimo, radnja filma Kako je Hari postao drvo dešava se u ruralnoj Irskoj 1924. Glavni lik Hari Maloni, verujući da čoveka određuju njegovi neprijatelji, gaji neopravdano neprijateljstvo prema Džordžu, vlasniku lokalnog paba i većine preduzeća u toj oblasti i lokalnom provodadžiji. Kada se Harijev sin Gas na koga Hari redovno vrši mentalni i verbalni pritisak zagleda u Džordžovu sluškinju Ajlin, Džordž pomaže da se to dvoje spoje a stvari dobijaju nove tokove. Ukratko, Harijevo nastojanje da druge koristi kao sredstvo i alat svoje mržnje razara i njega samog. Film je inspirisan kineskom pričom koju mi je sin dao da pročitam. Ona govori o čoveku koji je izgubio smisao života i pronalazi ga u mržnji i stvaranju neprijatelja. Setite se da je do 5. oktobra 2000. u modi bilo stvaranje neprijatelja na sve strane. Shvatio sam da u svetskoj kinematografiji nikada nisam video tu temu, da čovek stvara sebi neprijatelja pokušavajući ga uništiti dokazujući time svoju snagu, rekao je naš čuveni reditelj. Kad smo došli u Irsku i krenuli sa radom, naravno, rađen je kasting. Goran je za jednu od glavnih uloga zvao Kolm Minija a za ulogu koju je igrao Kilijan pregledao je materijale za mnogo glumaca Kilijan je u to vreme bio vrlo mlad, uglavnom nepoznat, neko ko je relativno malo radio na filmu. Ustvari, kako smo kasnije saznali, on u to vreme i nije hteo da bude prvenstveno glumac, hteo je više da bude rok muzičar. Bavio se muzikom. Kad je Goran pogledao snimke odmah ga je pozvao. Osetio je, kako je govorio, to je to. Jer, Kilijan kad ga staviš ispred kamere on, žargonski rečeno, pojede ekran. Ima neverovatnu harizmu, zanimljivu auru. Te plave krupne oči, poseban izraz lica, način na koji zrači. Jednostavno, ima to nešto. A on je ustvari bio stidljiv momak. Imao je tada tek koju godinu više od dvadeset. Vrlo malo je pričao. Goran je, kažem, odmah rekao, to je taj i angažovao ga, i još jednu mladu glumicu Keri Kondon koja je posle takođe napravila lepu karijeru. Ona je bila još mlađa, imala je 19 ili 20 godina, kaže Kristin. Na početku, kaže Kristin kroz smešak, nije bilo lako sa Kilijanom. Nije imao iskustvo, bio je katkad u dilemama oko nekih scena, replika. Goran je sa njim dosta razgovarao, polako ga otvarao, opuštao i on je u toj ulozi, kako je rad odmicao, rastao. Film Kad je Hari postao drvo je, znamo, bio selektovan za glavni program u Veneciji. Veći deo ekipe je otišao na festival. Film je veoma dobro primljen a oko godinu dana kasnije Kilijan je zablistao u čuvenom filmu 28 dana kasnije i njegova uzlazna putanja je vrtoglavo nastavila priča Kristin. O filmu Kako je Hari postao drvo Kolm Mini je u jednom intervjuu rekao Bili smo favoriti za glavnu nagradu Festivala u Veneciji, ali se, kako su nam rekli, zbog raznih političkih gluposti to nije desilo. Ipak, odziv u Veneciji je bio fenomenalan, a naredne nedelje trebalo je da idemo u Toronto na festival. Međutim, kada smo iz Venecije krenuli preko Pariza za London, bio je 11. septembar. Svet se potpuno promenio jer su tada u terorističkom napadu na Ameriku srušene njujorške Kule bliznakinje.