PLENKOVIĆ SE IZVUKAO NA BOLEST A SAD TERA HRVATE U VOJSKU

Hrvatski premijer i predsednik HDZ-a Andrej Plenković pod svaku cenu pred izbore želi da uvede obavezni vojni rok. Isti taj Plenković kako navodi Index hr izvukao se od služenja vojske i to tik pred rat u Hrvatskoj. Sadašnji premijer 1988. godine napunio je 18 godina. Upisao je Pravni fakultet, ali tada nije bilo lagano izbeći služenje vojnog roka kao kasnije u Hrvatskoj, pozivanjem na protivljenje savesti. Plenković je, međutim, u tome uspeo na osnovu urođene tzv. mediteranske anemije (talasemije minor). Hrvatska danas dobija glavnog državnog tužioca, javnost na nogama. U centru pažnje procurele poruke između Turudić i Rimac. Hrvatska vojska odbila na tenderu firmu iz Srbije. Talasemija minor česta je u Hrvatskoj, posebno u Dalmaciji, a ljudi s tom dijagnozom često nemaju izražene smetnje, odnosno nemaju značajnu anemiju. Ali Plenković, kojem je majka bila lekarka, kardiolog internista, pa je radila u vojnoj bolnici, uspeo je da ga spasi vojske u predvečerje rata. Kao što je izbegao služenje vojnog roka, Plenković je izbegao da učestvuje u ratu kako navodi Index hr. Ali, on sada želi da u vojsku šalje mlade Hrvate. I to, pravdajući se, ni više ni manje nego ugroženošću Hrvatske. Ajmo malo otvoriti oči i dignuti glavu. Ako dignemo glavu i maknemo se iz našeg dvorišta, kakav svet vidimo oko sebe? Svet u kojem nuklearna sila Rusija dve godine vrši brutalnu agresiju na nama prijateljsku Ukrajinu. Okupirane su četiri regije, anektirane su, čak je i Krim anektiran. Kad još malo dignemo glavu i pogledamo prema istočnom Mediteranu, nakon Hamasovog terorističkog napada na Izrael, tamo je izbio ogroman rat između Izraela i Hamasa. Postoji Hezbolah, Huti, postoji gađanje brodova koji prolaze kroz Sueski kanal. Pre četiri i po meseca su bile takve tenzije na Kosovu da je skoro izbio rat između Kosova i Srbije. Ako pogledamo tenzije u drugim zemljama u našem susedstvu, ako pogledamo pretnje izazvane ilegalnim migracijama. Onda nam u fokus dolazi jedna reč, a to je sigurnost, rekao je Plenković pravdajući nameru za ponovnim uvođenjem vojnog roka. Hrvatska, dakle, nema neposrednih pretnji koje bi činile nužnim suštinske promene samih koncepata odbrambenih sposobnosti, tim više što povratak obveznog služenja vojne obaveze ne rešava ni jedan od suštinskih problema koji more nacionalni odbrambeni sektor, kazao je Tabak za Index. Kako je rekao, nije svejedno koliko bi takva obaveza trajala, koji bi joj bio sadržaj i kako bi se taj neki period uklapao s postojećim rasporedima obaveza u hrvatskom sistemu obrazovanja. Otvoreno je, dakle, pitanje racionalnosti da se zbog dva, tri ili četiri meseca vojnog roka gubi čitava akademska godina, budući da danas mnogo više mladih nego ranije polaže državnu maturu, pa se onda sprema i za upise na razne fakultete. Potpredsednik Vlade Hrvatske i ministar odbrane Ivan Anušić najavio je za ovu sedmicu više detalja o vraćanju obaveznog vojnog roka, a mediji saznaju da postoje tri predloga koja definišu različito vreme trajanja vojnog roka i ciljeve koji bi time trebalo da budu postignuti. Kako prenosi Index hr, tek kada se odluči za jedan od tri predloga, znaće se sa sigurnošću u kojem će se smeru tačno ići s vojnim rokom. Naravno, ministar odbrane Ivan Anušić konačnu odluku o modelu vojne obuke neće doneti samostalno jer je reč o političkoj odluci koja je nemoguća bez da je aminuje vlada, odnosno njen predsednik Plenković. Izgledno je, kažu pozivajući se na svoja saznanja iz dobro obaveštenih izvora, da će obuka trajati tri meseca, no odluku tek treba doneti. Obuka od tri meseca je srednja opcija među tri modela.