JEZIVO POREKLO Dana zaljubljenih daleko je od ljubavi i romantike

Znamo da su stari Rimljani imali čudne običaje, no Luperkalije koje su slavili između 13. i 15. februara bile su posebno čudne. Naime, stari običaj bio je da se tada čisti grad od zlih duhova. Samim time, prizivala bi se plodnost, ali i zdravlje. Običaj je nalagao da glava kuće žrtvuje kozu i psa, a onda njihovim leševima udara ženu kako bi ona postala što plodnija. Dan zaljubljenih se slavi svakog 14. februara. Praznik je stvorio papa Gelasije I 496. godine. Među onima koji su pomogli da se to preoblikuje u dan romantike bili su Čoser i Šekspir, a nakon što je Holmark predstavio prve čestitke za Valentinovo 1913. godine, praznik je bio na putu da postane proslava srca i cvetja kakvu danas poznajemo. Ali nije tako počelo. Kada je Gelasije ili Feliks obeležio 14. februar kao praznik Svetog Valentina, on je praktično apsorbovao dugogodišnji rimski, a verovatno i predrimski paganski praznik koji se ranije slavio 15. februara - Luperkalije. On nije bio ni nalik na današnji Dan zaljubljenih. Naime, izvori ga opisuju kao 'divlji festival'. Bili su pijani, bili su goli. Mlade žene je zapravo trebalo da se nude muškarcima da ih udaraju. Verovale su da će ih to učiniti plodnijima. Ritual je nastavljen dalje tako što su Luperci, a možda i drugi muškarci iz više klase, goli ili polugoli, i namazani uljem trčali kroz Rim bičujući žene svojim trakama. Naravno, i učesnici rituala i ostali prisutni su uživali u alkoholu tokom festivala. Cilj bičevanja nije bila kazna, a žene su se samo pretvarale da beže od bičeva, za koje se verovalo da povećavaju njihovu plodnost. Posle 276. pne, žene su zapravo bile podsticane da se i one skinu. Kasnije, međutim, muškarci su pokrivali svoje međunožje kratkom tkaninom.