Piše Enes Halilović - Ljudi i Ljudi bez grobova - Premijera u Beogradu

Obronci planine Rogozne Hotkovo Naša stara kuća Leto 1992 godine Imam 15 godina Počeo sam da pišem poeziju u aprilu Imam zelenu svesku A 4 format tvrde korice Pišem prve stihove Kod moje tetke Džemke došla je komšinica Zvala se Đuka Ona priča o odmetniku koji je pobegao iz vojske i počeo da ubija Skrivao se danima i noćima Voleo curu a otac njen drugom ju dao Krv je provrela u odmetniku Škrgutao zubima Dok je bio u vojsci dobijao uvredljiva pisma INTERVJU Enes Halilović Danas je novac zamaglio sve ostalo Enesu Haliloviću nagrada Zlatni suncokret za knjigu Ljudi bez grobova DRAGAN MIĆANOVIĆ IGRA ZORANA ĐINĐIĆA LEGIJU GLUMI SERGEJ TRIFUNOVIĆ Najavljena serija Sablja o ubistvu premijera Pobegao Uzeo pušku Uzeo život i smrt u svoje ruke Počinio dela i nedela Skrivao se Tražili ga jurili ga Jednu vrlo kratku prozu objavio sam u časopisu Mak kad sam bio četvrti razred srednje škole O čemu O odmetniku I kasnije jedna kratka priča u knjizi Potomci odbijenih prosaca tiče se života i smrti tog odmetnika Pravio sam beleške Upoznao odmetnikikovog brata Pamtim 2004 godinu Imao sam kancelariju u stambenom kompleksu Jezero Došao je odmetnikov brat i ja sam pitao pitao zapisivao detalje Tražio sam odmetnikov dosije Nisu mi ni odgovorili Kasnije sam išao u Arhiv Srbije i čitao registar nekadašnje UDBE U tom Registru nije bio slučaj odmetnika o kojem sam pisao ali je postojao jedan dokument o odmetnicima nakon II svetskog rata Nije to bilo za mene Odmetnik o kojem pišem je počinio zločin iz strasti Često bih pričao o nekim detaljima iz njegovog života i bekstva Saznao sam i ko je bio glavni u poteri Policajac Agan Prelić Kad sam došao do njegovog telefona pozvao sam Ženski glas on je umro Nisam dakle mogao da pričam s njim Onda sam saznao da je moj drug Ersin Hasanović rođak sa odmetnikom Ersin me poveo da vidim predele gde je odmetnik rastao i gde se skrivao I dao mi još neke detalje Tamo na brdu gde njegova nesuđena završava svoj život stoji jedno ime Završ Kako se jezik stapa sa životom Pisao sam Gde sam pisao U Rasadniku u Novom Pazaru U Dobroj Vodi kod Bara U Čantaviru kod Subotice Uoči objavljivanja sam doznao i da je policija iz Engleske pribavila psa obučenog da juri za odmetnicima I tog psa je ubio odmetnik jer pas je bio obučen da skoči na vrat ali odmetnik je pored puške imao i nož Desilo se da sam upoznao Dragišu Bojovića zemljaka mog koji je rođen sa druge strane Rogozne u selu Banje Dragiša je bio bebac u kolevci kad je video odmetnika i kad je odmetnik video njega Došao odmetnik pred kuću Bojovića Dali su mu parče hleba Narod je hranio odmetnika Čuo je odmetnik da dete plače Ušao u kuću i videli se Odmetnik o kojem sam napisao roman i beba koja će pisati o romanu u kojem beži odmetnik koji je tokom skrivanja video tu istu bebu Pisanje Traganje Nisam radio sam na tom romanu ali to što sam radio trajalo je 26 godina skiciranja i dve godine pisanja Regionalno pozorište i BDP hteli su da se uhvate u kolo I neka ih Neka igraju neka se igraju Stevan Bodroža je režirao a Aleksandra Jovanović i Nina Plavanjac poigrale su se likovima scenama katrakterima i željama Strepnja je bila u meni Nije mi bilo lako gledati pramenje moje mašte kako se sjedinjuje u neki drugi oblak iz koga pada srodna kiša I videh Amara Ćorovića videh Semira videh mene Semir onaj koji se noću zabavlja Koji noću piše To sam ja A Amar Ko je on Unuk tetke Tafe To je bila dobra žena u čiju sam kuću pobegao jedanput kad me u šestom razredu jurio čovek da me prebije jer sam napao njegovog sina ali ja sam napao njegovog sina zato što je taj isti čovek prethodno udario mene Život je bio borba i bežanje Želeo sam da imam svoje ja I videh Rifata Rifatovića odmetnika raspričanog Lisa Crnu Rodu Topot istorije vidi se pod čelom Rifata Rifatovića Oči sve pamte Voleo bih gledati Atilu kako predvodi Hune Zamišljam film RR na konju a vojska za njim Jure da uđu u istoriju I videh Dušana Živanića gledam ga dvadeset godina ali nikad mi nije bio tako dubok kao u trenu kad ubija On je Zlatan On nosi kišobran Dušan prilazi od sudbine nema bežanja život je igra ali ponekad i smrt biva igra kad ima vezu sa ovakvim glumcem Videh Nejru Emu Muratović A ko je ona To je unuka tetke Mehdije koja mi je spremila tavapite kad sam bio mršav kao ožek Tek operisan Gle njena unuka sad igra curu iz moje mašte koja je nekad šetala ovim svetom i završila na brdu Završ Emu treba ogrnuti Antigonom Ona to može Videh Kristinu Jevtović čije umeće pamtim još iz Lavine kad sam tumačio Bodrožinu poetiku Ona neosetno prelazi iz kože u kožu kao voda iz reke u reku Kristina može da odglumi i reku i jasiku i ženu i senku žene Videh Gulaša i Farkaša Aleksandar J