On je PRVI SRBIN KOJI JE IMAO HAREM 42 žene za noćna zadovoljstva Ono što je sa decom radio je NEZAMISLIVO a sve po uzoru na TURKE USRED KARAĐORĐEVE DRŽAVE

Kada čujete reč harem prva asocijacija su turski sultani, zar ne? Druga verovatno arapski šeici. A da li ste ikad pomislili da je harem imao i neko u Srbiji? S obzirom na našu veru, tradiciju i zakone, teško da je pojmljivo sada. Ali, nekad su bila druga vremena, a prvi Srbin koji je u svoj harem doveo više žena bio je Milenko Stojković. Milenko Stojković bio je srpski vojvoda tokom Prvog srpskog ustanka. Najveći slavu stekao je nakon što je sa svojom svitom na Adi Kale, po naređenju i srpskih i turskih vlasti, ubio dahije zbog čije samovolje i zuluma je i počeo Prvi srpski ustanak. Sliku neustrašivog borca koji nikada ne gubi bitke potvrdio je i u bici na Ivankovcu u avgustu 1805, kada je, sa Petrom Dobrnjcem i Stevanom Sinđelićem, pobedio daleko jaču vojsku Hafiz paše koja se zaputila ka Beogradu. Nakon ove bitke, buna na dahije je prerasla u ustanak protiv turske vladavine. Milenko je sa ustanicima prodro u Negotinsku krajinu i zauzeo utvrđeni Poreč na Dunavu, a vodio je teške borbe i na Štubiku i Malajnici. Za junaštvo i vojne zasluge Karađorđega je tokom leta 1806. proglasio za vojvodu. Ipak, Milenko Stojković danas je najpoznatiji po jednoj, skoro mitskoj priči iz njegovog privatnog života, činjenici da je imao svoj harem. Praksa da imaju više žena nije bila retkost među vođama Prvog srpskog ustanka. Većina je bila oženjena jednom, ali je imala još jednu koja je živela na nekom drugom imanju. Nije bio redak slučaj ni da osoba paralelno ima decu sa različitim ženama. Ipak, do danas, Milenko Stojković ostao je jedini za koga se sa sigurnošću zna da je držao harem, napravljen potpuno po uzoru na turski. Vojvoda je navodno još pre osvajanja utvrđenja u Ramu imao nekoliko žena. Nakon što je zauzeo ovaj turski grad, ušao je u harem komandanta grada i odatle zarobio nekoliko žena koje su mu se najviše dopale. Sa druge strane, na ruku mu je išla i činjenica što su tokom ustanka mnoge Turkinje koje su živele u Beogradu ostale udovice, a deca siročad. Priča kaže da ih je bilo toliko da su ulice bile prepune ove sirotinje, pa su nove srpske vlasti organizovale brodove da ih Dunavom odvedu nazad u Tursku. Međutim, Milenko je sačekivao lađe u Poreču, na obali Dunava, birao najlepše devojke i žene i tako dopunjavao svoj harem. Po priči, ukupan broj žena u haremu bio je 42, a mnoge od ovih žena smatrane su srećnicama jer su se tako spasle bede ili progona u turske krajeve gde nisu imale nikog svog. Sve žene u haremu služile su isključivo Milenka. Osim noćnih zadovoljstava, one su bile zadužene i da kuvaju, brinu o odevanju vojvode, donose mu