Patrijarh Pavle IZGLEDAO KAO MLAD STUDENT a kako 1957 godine. Vernici ga smatrali živim svecem

Patrijarh Pavle rođen je 1914. godine kao Gojko Stojčević u slavonskom selu Kućanci kod Donjeg Miholjca i veoma rano je ostao bez roditelja. Imao je samo tri godine kada je brigu o njemu preuzela tetka, pošto mu je otac umro od tuberkuloze, od koje je oboleo u Americi. Ubrzo je ostao i bez majke, koja je preminula rađajući dete novom suprugu. Nižu gimnaziju završio je u Tuzli, a višu u Beogradu, nakon čega je upisao bogosloviju u Sarajevu, a potom i Bogoslovski fakultet u Beogradu. Kao malom nije mu baš veronauka dobro išla, za razliku od matematike i fizike, ali je porodica veoma uticala na njega, pa je odlučio da treba da studira bogosloviju. Retuširana fotografija sa likom patrijarha dok je još bio mladi student Bogoslovskog fakulteta tridesetih godina prošlog veka pravi je raritet. Posle perioda iskušeništva zamonašen je u manastiru Blagoveštenje 1948. godine i dobio ime Pavle, a do 1955. u vreme borbe komunista protiv crkve proveo je u manastiru Rača. Potom je otišao u Atinu na postdiplomske studije. Tamo je bio do 1957. kada je izabran za episkopa raško prizrenskog. Kao arhijerej na Kosovu i Metohiji proveo je više od tri decenije i zajedno je sa narodom trpeo napade i uvrede. U Eparhiji raško prizrenskoj gradio je nove crkve, obnavljao stare i porušene, posvećivao i monašio nove sveštenike i monahe. Patrijarh Pavle preminuo je 2009. godine, a u nestvarnoj tišini na večni počinak ispratilo ga je najmanje 600.000 ljudi. Na sahranu su došli i mladi i stari iz čitave Srbije, BiH, Crne Gore i drugih država regiona i sveta. Po preporuci Svetog arhijerejskog sinoda i želji patrijarha Pavla skoro svi došli su bez cveća u rukama i mnogi su umesto venaca ostavili prilog za nastavak izgradnje Hrama na Vračaru. U otvorenom belom vozilu kovčeg je nakon opela iz Hrama, u sporoj vožnji, prevezen do manastira Rakovica.