Ono što bih dao svojim unucima da jedu to i prodajem

Tri generacije Milojevića ovih dana imaju pune ruke posla. Spanać posejan u prvoj polovini oktobra stigao je za seču i već se naveliko ovo povrće distribuira do domaćih kupaca. Spanać seju parcijalno u više plastenika i na površini većoj od 20 ari. Ovo povrće samo sebi je osiguralo plasman jer se ne prska, ne tretira hemikalijama i kao organsko samo sebi je pronašlo mesto na tržištu. Uvek se vodim parolom da proizvodim kvalitetno i samo ono što bi pre svega dao svojoj deci i unucima da jedu. Sa druge strane, ovakva organska proizvodnja sa sortom dolfi postiže količinu od dva do dva i po kilogram po jednom kvadratnom metru. Nemamo rashoda osim troškova semena koji se kreću od osam do deset hiljada dinara. Stočarstvom se bavi 61.7% gazdinstava. Distribucija spanaća iz plastenika Milojevića završava se za nešto više od mesec dana i već naveliko teku pripreme zemljišta za setvu krompira. Mladi krompir već će u prvim danima maja biti spreman za domaće tržište, a nakon krtole sledi setva mlade paprike, ajvaruše. U Milojevićima važi pravilo 'nema hleba bez motike', pa su tri generacije uključene u povrtarsku proizvodnju, ne samo u plastenicima, već i na otvorenom gde se spremaju parcele za setvu luka. Najmlađim Milojevićima unucima Andriji i Eleni povrtarstvo nije strano jer se od malih nogu uče da samo radom mogu postići uspeh i zadovoljstvo da zimuju na planini i letuju na moru. Podrška svima je Slobodanka Milojević, ujedno i stub porodice. Ova supruga, majka i baka postiže sve, od obaveza u kući pomoći dece oko škole do održavanja kompletnog imanja. Dok sa jedne strane tajna uspešnog povrtarstva leži u odabiru tri kulture koje će se smenjivati i na tržištu pojaviti kada je najveća potražnja, Milojevići smatraju da je kvalitet onoga što proizvedu na plodnoj moravskoj zemlji presudan za profitabilnost povrtarske proizvodnje, kao i složna porodica koja zajedničkim radom postiže rezultate.