Nemački ministar odbrane Pistorijus: Od aprila šaljemo dodatne snage na Kosovo

Zabrinut sam što je situacija na Zapadnom Balkanu poslednjih meseci u više navrata bila obeležena tenzijama. Ovaj važan region u srcu Evrope, nedaleko od Nemačke, zahteva našu pažnju. Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus sutra boravi u Beogradu i govori o Zapadnom Balkanu, Kosovu, povećanju angažmana Nemačke unutar Kfora, bilateralnoj saradnji dve vojske, ali i ruskoj agresiji na Ukrajinu i prognozi koju je pre izvesnog vremena izneo, da je ruski napad na NATO moguć za pet do osam godina. Nemački ministar odbrane o ukidanju dinara na Kosovu. Priština ima pravo da sprovodi zakon, potrebna adekvatnija komunikacija. Nemački ministar odbrane i najomiljeniji političar stiže u Srbiju i region Vučić sutra sa nemačkim ministrom odbrane Borisom Pistorijusom. Da li postoji neki razlog za Vašu posetu Zapadnom Balkanu u ovom trenutku, i kako ocenjujete bezbednosnu situaciju u ovom regionu? Jedno od težišta našeg međunarodnog upravljanja krizama je Zapadni Balkan. Zato mi je bitno da steknem lične uvide u rad naših vojnika u operativnim kontingentima na Kosovu i u Bosni i Hercegovini. Time želim da pokažem našim vojnicima da ih Nemačka podržava i da je njihova misija od velikog značaja za nas. Istovremeno mi je važno da steknem sveobuhvatnu sliku situacije na licu mesta, i to u direktnom kontaktu sa ljudima. Zato sam odlučio da na ovom putovanju posetim i Srbiju i da ovde vodim razgovore sa zvaničnicima. Moj cilj je da bolje razumem stanovišta svih aktera u regionu. Da budem iskren, zabrinut sam što je situacija na Zapadnom Balkanu poslednjih meseci u više navrata bila obeležena tenzijama. Ovaj važan region u srcu Evrope, nedaleko od Nemačke, zahteva našu pažnju. Da budemo jasni, želimo da doprinesemo stabilizaciji u regionu. Želimo da podržimo region i, u perspektivi, da blisko pratimo njegov put ka Evropskoj uniji. U načelu je situacija u Bosni i Hercegovini i na Kosovu trenutno mirna. Međutim, upravo na Kosovu je ona i dalje podložna kratkoročnim eskalacijama, što je pokazala protekla godina. Ali i u Bosni i Hercegovini situacija može da eskalira zbog provokativne retorike i provokativnih poteza pojedinih političara. Stoga zajedno sa našim partnerima pomno pratimo situaciju i u stanju smo da brzo reagujemo, što smo i pokazali krajem prošle godine. Kako vidite trenutni odnos Beograda i Prištine i gde vidite rešenje, imajući u vidu stalne tenzije koje se, utisak je dela srpske javnosti, stalno povećavaju provokacijama Prištine. Situacija u regionu ostaje složena i ponekad napeta zbog različitih, duboko ukorenjenih i delimično istorijskih sukoba. Odnos između dve zemlje se razvija sporo. Dijalog o normalizaciji pod okriljem EU nastavlja da daje nove impulse, ali, nažalost, ne postiže trajni iskorak. Napredak je često blokiran usled duboko ukorenjenog nepoverenja. S jedne strane, to je razumljivo, jer nisu još zarasli svi ožiljci prošlosti. S druge strane, napredak se ne može postići bez međusobnog zbližavanja i poverenja. Po mom mišljenju, normalizacija odnosa je prvi korak ka pozitivnoj budućnosti. Kao i u svakom sukobu, nikad nije samo jedna strana kriva. Obe strane treba da preispitaju svoje dosadašnje zacementirane pozicije. Jasno stavljam do znanja svima sa kojima razgovaram na svom putovanju da provokacije nikada nisu od pomoći. Radi se o tome da sve strane naprave iskorak i pošalju vidljive znake spremnosti za kompromis. Nemačka Vlada je pre nekoliko dana reagovala na poslednje planove Prištine o uvođenju evra kao jedine valute na Kosovu, uz opasku da bi to moglo da ima dalekosežne posledice. Ovde su se sukobila dva gledišta, s jedne strane, uredba predstavlja primenu Kosovskog ustava, a sa druge strane, srpski ustav predviđa dinar kao jedino sredstvo plaćanja. Jasno mi je da srpski deo stanovništva, posebno na severu Kosova, i dalje zavisi od upotrebe srpskog dinara. Za promenu je potrebno vreme. I to vreme treba sebi dati, kako bi se dijalogom došlo do rešenja. Mislim da i ovaj konflikt treba rešavati za pregovaračkim stolom u okviru mirovnog dijaloga koji vodi EU. Do tada se mora izbeći eskalacija zbog ishitrenog delovanja. Obavestili smo NATO da smo spremni da povećamo naš angažman kako bismo mogli fleksibilno da reagujemo na zaoštravanja situacije poput onog 24. septembra. Ostajem pri svojoj reči. Od aprila ove godine ćemo poslati dodatne snage veličine čete i neophodne snage za podršku na Kosovo. Time značajno povećavamo naš kontingent sa trenutno oko 70 vojnika na oko 250. Istovremeno, važno je naglasiti da vojska može da doprinese rešenju, ali ga sama ne može postići. Mora da uspemo u tome da stabilizujemo situaciju dugoročno kroz pristup integrisane bezbednosti.