Mira Furlan je zbog ljubavi ostala bez stana i karijere a ovako je govorila o suprugu

Poznata glumica Mira Furlan preminula je pre tri godine u 65. godini života usled komplikacija prouzrokovanih virusom Zapadnog Nila. Do poslednjeg dana uz nju je bio suprug reditelj Goran Gajić, za kog je glumica neretko javno isticala da je ljubav njenog života. Mirai Goran voleli su se punih 35 godina, a upoznali su se na jednom njenom nastupu 1986. godine u okviru grupe Le Cinema u kojoj je pevala. Nakon započinjanja veze sa Goranom Mira je trpela torturu hrvatskih medija, te bila deklarisana kao izdajica koja je naklonjena Srbiji. Od tog momenta njen život se okrenuo za 180 stepeni budući da joj je oduzet bakin stan, dobila je otkaz u Hrvatskom narodnom pozorištu, a uz sve to stizale su joj i pretnje smrću. Mira i Goran ubrzo su odlučili da spakuju kofere i upute se u Ameriku gde su i nastavili svoj život. Goran je nosio frižidere na šesti sprat po njujorškim zgradama, a ja sam isprobavala razne poslove. Odluka o odlasku u daleku prekookeansku zemlju nije bila laka, ali kako je Goran jednom prilikom otkrio, bila je jedina opcija pobeći što dalje od Srbije i Hrvatske. Usledilo je venčanje u Los Anđelesu 1998. godine nakon čega su dobili i sina Marka Lava. Goran i ja nismo imali tradicionalno venčanje, sve smo to prezreli u to doba kao malograđanštinu, ali neki put mi je ipak malo žao što sam, eto, u svom životu propustila venčanicu. U ljubavi su bili 35 godina, a Mira je u jednom intervjuu otkrila koja je bila tajna njihovog braka. 'Ne znam recept. Brak je jako težak zadatak, o tome nema sumnje. Kao i u životu uopšte, treba imati strpljenja i nadati se da će loše faze proći i da će dobre ponovo doći. Ponekad je to preteško ili čak nemoguće i čovek gubi nadu. Ali, da budem krajnje banalna, posle kiše obično zasija sunce. Meni je trebalo samo šezdesetak godina da zaista shvatim tu jednostavnu istinu', rekla je, pa dodala: 'Poverenje. Apsolutno, totalno poverenje. Mogli smo jedno drugom reći sve, s osećajem sigurnosti da ćemo jedno drugo razumeti. Prvi put u životu ne slušam optužbe kako sam prežestoka, preteška, previše posesivna, da previše gušim. Moj intenzitet poklapao se s njegovim. Moja ljubav bila je dobrodošla. Primio me je raširenih ruku, punim srcem. Nisam trebala cenzurisati svoje osećaje. Nisam trebala biti oprezna ili ostavljati dojam da sam na sigurnoj distanci. Nikad nisam osetila ništa slično. Gde je kvaka, neprestano sam se pitala. Ispalo je da nema kvake. Ovaj čovek želeo je moju ljubav, trebao ju je, upravo onu vrstu i količinu ljubavi koju sam samo ja mogla pružiti. Nije ju hteo zauzdavati, ograničavati, deliti. Bila sam toliko naviknuta na muškarce koji su me hteli samo u malim dozama kao da bi veća količina naštetila njihovu zdravlju. Ovog puta konačno sam mogla obasuti svojom ljubavlju muškarca koji je zauzvrat svom svojom silnom ljubavlju obasipao mene.'