Dejan slavio odlazak u vojsku iako je besneo rat bio je najbolji Rom fudbaler u Srbiji i igrao za reprezentaciju

Dejan Osmanović znamo kao napadača fudbalskog kluba Hajduk iz Kule. Za njih je postigao preko sto golova, a nije tajna da su ga odbrambeni fudbaleri molili pre utakmica da bude blag prema njima. Plesao je po terenima širom zemlje, ali i Španije, pa čak i Brazila, s obzirom da je tamo igrao za Vitoriju jednu sezonu. Ipak, njegov malo drugačiji ples je aktuelan ovih dana na društvenim mrežama, zbog čega smo se podsetili ovog rasnog fudbaler. Među sportskim fanaticima je postao viralan snimak Dejanovog ispraćaja u vojsku kao i njegova radost i rasplesanost. Svi oni koji su gledali Osmanovića kako igra fudbal su oduševljeni ovim snimkom. Iako na datumu u donjem levom uglu (15. jun 1991) u kojoj je ranije u martu počeo rat u Hrvatskoj prim. aut. vidimo da nije bio baš idealan period za radovanje, Dejanu to nije smetalo jer se jednom ide u vojsku. Ovaj vedar duh i ples je obradovao ljude na Twitteru.

Dejan je jedan od najuspešnijih Roma koji je ikad igrao fudbal kod nas. Bila mu je velika želja da zaigra za Dinamo iz svog rodnog Vranja, a ostvarena mu je 1991. godine. Romi iz svih mahala kolektivno su odlazili na gradski stadion u Vranju da navijaju i bodre svog ljubimca. U vranjskom Dinamu igrao je sve do 1996, gde je redovno postizao golove i postao prvi strelac ekipe. Prešao je u Hajduk iz Kule, debitovao protiv Partizana, za koji je navijao kao dete, ali to mu nije smetalo da na debiju zatrese mrežu baš njima. Kasnije su i Partizan i Zvezda bili njegove redovne mušterije. Osmanović je kasnije u jednom intervjuu ispričao kako ga je štoper Zvezde Stevo Glogovac jednom zamolio da bude blag jer ga gledaju skauti iz Turske. Dejan ga ipak nije poslušao i igrao je po svom. Igrao je za Ekstramaduru u Španiji, kao i za Vitoriju u Brazilu, ali nakon tih kraćih ekskurzija u inostranstvo, vraćao bi se u našu ligu, inspirisaniji više nego inače. Pored Hajduka, nastupio je još i za Budućnost iz Banatskog Dvora, Bežaniju, Smederevo i Banat. Za seniorsku reprezentaciju Jugoslavije zabeležio je tri nastupa bez postignutog gola. Sve tri utakmice odigrao je 2001. godine na internacionalnom turniru u Indiji (Sahara kup).

Pri kraju fudbalske karijere Dejan se vratio u rodno Vranje gde dve sezone nastupa za vranjski Dinamo. Nakon završetka igranja fudbala, šest meseci je radio kao pomoćni trener u Dinamu. Bio je i predsednik fudbalskog kluba Roma iz Vranja, ali zbog nedostatka finansijskih sredstava klub se ugasio. I danas Dejana možemo videti na školskim terenima gde igra mali fudbal sa prijateljima, rekreativno.