ONI SU BILI NAJKRVOLOČNIJE USTAŠE Ovi ljudi počinili su takva ZVERSTVA da su ih čak i nacisti hapsili zbog ratnih zločina

Ove godine navršiće se 78 godina otkako je u Zagrebu zbog zločina u Jasenovcu obesen Miroslav Filipović neslavno znan i kao fra Sotona jedan od ustaških zločinaca iz Drugog svetskog rata najozloglašenijih po brutalnosti i sadizmu. Film koji baca novo svetlo na najveću tragediju u istoriji srpskoga naroda. HRVATI PRIZNALI Sve više ljudi posećuje Jasenovac. KAMENI CVET DA BUDE NA UNESKOVOJ LISTI 35 zemalja traži od Hrvatske da se ponovo otvori slučaj Jasenovac. Rođen u Jajcu 1915 godine, a 1938 zaredio se i ušao u franjevački red u samostanu Petrićevcu u Banja Luci dobivši redovničko ime Tomislav. Nije poznato kako se taj čovek već do 26 godine života radikalizovao, ali se zna da je već u prvim danima NDH njegov nadređeni u samostanu tražio od njega da se prestane da se petlja sa ustašama. On to nije poslušao i čim je u januaru 1942 diplomirao teologiju u Sarajevu postao je vojni kapelan u ustaškoj vojsci. Već 7. februara zabeleženo je da je učestvovao u pokolju oko 2300 civila u predgrađima Banja Luke, često čak i sekirama i krampovima. Filipovića su u tom kraju jako dobro znali, pozdravljao se, pa je učiteljica mislila da želi da neko od učenika nešto izrecituje. Odabrala je izvesnu Radojku Glamočanin, da bi on dete koje mu je prišlo sasvim bez straha, podigao na učiteljicin sto i naglo joj prerezao vrat nožem. Na suđenju 1945 Filipović nije priznao da je učestvovao u klanju to 52 dece, ali jeste da je video kako se iz tog pokolja ustaše vraćaju obliveni krvlju. Kao što u njegovu nevinost za taj pokolj u februaru 1942 nije verovao ni nacistički general Edmund Glaise von Horstenau, vojni izaslanik pri Trećeg Rajha u NDH Papinski legat u Zagrebu ga je suspendovao i Filipović je nakratko završio u pritvoru kao optužen za preterane zločine po tadašnjem nemačkom ratnom pravu, jer nacisti apsolutno nisu videli računicu u vršenju zločina nad civilima koji su time bili praktično naterani da uzmu oružje protiv okupatora. Iz zatvora ga je izvukao Vjekoslav Luburić, tada upravnik logorskog sastava u NDH, i smestio ga u Jasenovac. Bio je u stanju da prereže grkljan čoveku, a potom da ga raspori preko rebara i stomaka. Na današnji dan pre 50 godina u Španiji je ubijen Vjekoslav Maks Luburić, 1914-1969, tokom većeg dela Dr. sv. rata komandant ustaških koncentracionih logora koji je često lično nadgledao masakre nad Srbima, posebno u Jasenovcu. Nakon rata je vodio ustašku gerilu. Jednom je prilikom 56 bosanskih Jevreja povezanih žicom izudarao sekirom i pobacao u jamu. Drugom je prilikom 42 zatočenika jednog po jednog ustrelio u potiljak. Preživeli su svedočili i da je blago se smešeći jednom prišao majkama sa decom, tek pristiglima, i zastao da se igra sa jednim detetom. Bacao ga je u vazduh, kao u igri. Žene su tek tad videle da u jednoj ruci ima bajonet i da se pred ostalim ustašama zafrkava kao da dete promašuje nož. Iz trećeg puta dete je dočekao na bajonet, a u histeriji i plaču žena nastao je pokolj u kom su pobili sve. Luburić je Filipovićem bio impresioniran, pa ga je kao majstora prozvao Majstorović. Na suđenju je Filipović priznao samo stotinak svojih ubijstava, pravdajući ih naređenjima koja je morao izvršavati. Ostala ubijstva je negirao, kao silovanja u logoru pre pokolja, ali je rekao da ih je naredio Luburić.