Strašna ispovest Gorana iz Srbije NASTAVIM JA DA ŽIVIM SAM

Narednih 10 godina živeo sam u paklu. Trajalo je godinama. Odlazak u manastir. Rekla je da će besplatno da mi gleda u dlan, a kada je do tančina ispričala moju prošlost, tražila je pare da mi prorekne budućnost. Narednih 10 godina živeo sam u agoniji. Bile su to jako ružna vremena po mene. Doduše, ni ona prethodna nisu bila bolja. Nakon završene vojne škole, pomovisali su nas i pre planiranog vremena i rasporedilili na dužnosti. Jedan, drugi, treći rat. Ranjavanja, zarobljavanja, mnogo krvi sam se nagledao, a u ratu čovek nije više čovek, barem ne onakav kakav bi trebao biti. Svašta se je dešavalo, gubio sam najbolje prijatelje. Nakon poslednjeg rata ostao sam u vojsci još pola godine i nakon toliko godina odlučio se da skinem uniformu. Politika je previše ušla u vojsku i ja tu jednostavno nakon svega nisam nalazio. To nije više bila ona vojska kakva je bila. Napustio vojsku sa ženom i dvoje sitne dece odemo u jednu stranu državu kod njene majke. U početku to krene kako treba, ali nakon izvesnog vremena obostranom krivicom mi se rastavimo. Rastava, razvod je jako mučna i teška stvar. Ko ju je prošao zna o čemu govorim. Tamo gde sam živeo, tzv. tabak nije radio nedeljom, pa sam ja ustalio običaj da odem do onog kod opštine koji je bio udaljen desetinu minuta pešačenja i tamo kupim cigarete, naše novine, sednem i popijem kafu, prelistam novine i nazad u stan. Pre nego što nastavim priču, smatram za potrebno i da vam kažem i ovo. Kršten jesam, oduvek se slavile slave u mojoj roditeljskoj kući, vodili su me kao dete u crkvu o velikim praznicima, ali ja nikada nisam bio posebno verujući. Verovatno i zbog toga što me je bivša JNA vaspitavala u jednom drugom smislu, a i kasnije kada su svi