Slavna pevačica boluje od neizlečive bolesti - Evo šta je sindrom ukočene osobe i koji su simptomi

Uskoro će da bude objavljen dokumentarni film I Am Celine Dion u kojem će se prikazati godina života slavne pevačice. A cilj filma je edukacija javnosti o sindromu ukočene osobe od kog pati pevačica. Film o Selin Dioni sindromu ukočene osobe od kog boluje slavna pevačica biće prikazan na mreži Amazon MGM, navodi The Guardian. Sindrom ukočene osobe dobio je ime po simptomima koji su izvorno opisani uz ovo stanje - epizode tokom kojih mišići postanu ukočeni poput daske. Osobe s ovim sindromom mogu da imaju i druge simptome za koje se smatra da su povezani sa vrstom sindroma ukočene osobe. Stiff Person Syndrome (SPS). Nijedan tretman ne uklanja ili leči SPS, ali lekovi i druge terapije mogu pomoći u upravljanju simptomima i poboljšanju kvaliteta života, a neki tretmani mogu da spreči napredovanje bolesti. Nekim ljudima sa sindromom ukočene osobe koji imaju više nivoe invaliditeta može da zatreba pomoć pri hodanju i kretanju, a njihove aktivnosti mogu da postanu ograničene. Nekima s vremenom postanu potrebna invalidska kolica, ali većini obolelih nisu potrebna. Poslednjih nekoliko godina bile su mi vrlo izazovne, bio je to put od otkrivanja mojeg stanja do učenja kako živeti sa njim i ne dopustiti da me definiše. Kako se put do nastavka moje izvođačke karijere nastavlja, shvatila sam koliko mi je nedostajalo da vidim svoje obožavatelje. Tokom ove odsutnosti odlučila sam da želim da dokumentujem ovaj deo svog života kako bih pomogla drugima sa tom dijagnozom, rekla je Dion u izjavi, piše The Guardian. Sindrom ukočene osobe je redak autoimuni neurološki poremećaj koji najčešće uzrokuje ukočenost mišića i bolne grčeve koji dolaze i prolaze i mogu da se pogoršaju tokom vremena. Međutim, neki ljudi imaju druge simptome kao što su nesiguran hod, duple slike ili nejasan govor. Smatra se da su simptomi SPS-a povezani sa tipom SPS-a koji osoba ima. Iako ne postoji tretman koji leči sindrom ukočene osobe, rad sa stručnjakom i održavanje kontrole simptoma može olakšati život s tim stanjem. SPS se najčešće razvija kod ljudi od 40 do 50 godina, ali u retkim slučajevima javlja se kod dece i starijih osoba. Smatra se da SPS utiče na jednu do dve osobe na milion. Međutim, stručnjaci SPS-a sada sindrom smatraju spektrom poremećaja, što znači da je verovatno češći nego što se prvobitno mislilo, iako je još uvek redak. Potrebno je mnogo naučiti o tome kako se razvija sindrom ukočene osobe. Veruje se da je to autoimuni poremećaj, u autoimunim stanjima imuni sistem tela napada zdrava tkiva. Slično drugim autoimunim stanjima, SPS više pogađa žene nego muškarce. Većina ljudi sa sindromom ukočene osobe ima jedinstvena antitela u krvi koja proizvodi telo. Ova antitela, koja blokiraju enzim dekarboksilazu glutaminske kiseline (GAD), nazivaju se anti GAD65 antitela. GAD pomaže u stvaranju neurotransmitera gama aminomaslačne kiseline (GABA). Kada se GABA proizvodi u telu u pravoj količini, ona smanjuje ili blokira određene nervne signale. Ako GABA ne funkcioniše kako se očekuje, nervne ćelije mogu da deluju na neispravan način. Za osobe sa sindromom ukočene osobe, nervni sistem postaje hiperekscitabilan bez odgovarajuće količine GABA. To rezultira fizičkim simptomima kao što su grčevi mišića, kao i psihološkim simptomima, uključujući teskobu. Takođe se smatra da su uobičajeni okidači, npr. preplašenost, simptoma SPS-a povezani s poremećajem puta GABA. SPS je često povezan s drugim autoimunim poremećajima, uključujući dijabetes tipa 1, poremećaje štitne žlezde, pernicioznu anemiju i ređe, vitiligo. Rak je retko povezan sa SPS-om, u manje od 5 slučajeva. Kada se rak otkrije kod osoba sa SPS-om, to je najčešće rak dojke ili pluća, a obično se identifikuje unutar nekoliko godina nakon pojave simptoma SPS-a. Rak povezan sa SPS-om naziva se paraneoplastični SPS. Sindrom ukočene osobe najčešće uzrokuje bolne mišićne kontrakcije i grčeve koji često počinju u nogama i leđima. Grčevi mogu zahvatiti i stomak, a ređe gornji deo trupa, ruke, vrat i lice. Grčevi se mogu pojaviti u epizodama, posebno kada je osoba sa SPS-om iznenađena ili preplašena ili se naglo pomeri. Niske temperature i emocionalni stres takođe mogu izazvati grč mišića. Kod nekih ljudi grčeve izazivaju određene vežbe ili dodir. Područja u kojima dolazi do kontrakcija mišića mogu biti ukočena i nalik dasci. U zavisnosti od toga koji je deo tela zahvaćen, kontrakcije mogu uzrokovati poteškoće s hodanjem, ukočeno ili kruto držanje zbog stalnih grčeva u leđima ili trupu, nesigurnost i padanje zbog iznenadnih grčeva, što može dovesti do povreda, kratkoća daha ako SPS utiče na mišiće u prsima, hronične boli, prenaglašena krivina lumbalnog (slabinskog) dela kičme (hiperlordoza) koja se razvija tokom vremena zbog stezanja mišića i promena u poravnanju kičme, može dovesti do kompresije leđne moždine (mijelopatija), anksioznost i agorafobija zbog padova