POSLE KORONE VRATILA MI SE BOLEST KOJU SAM IMALA U DETINJSTVU

Nakon što je više od dve godine bila najveći javno zdravstveni problem i odnela oko sedam miliona života u svetu korona i dalje zadaje niske udarce naročito u postkovid i longkovid periodu. Korona tako svojom produženom rukom ostavlja brojne komplikacije u našem organizmu, a sve više ljudi posle preležanog kovida oboleva i od astme. Među ljudima koji se suočavaju sa težim oblikom longkovidaje i Bojana B iz Beograda koja jekoronuimala dva puta do sada tačno u razmaku od godinu dana. Uporan je, ne spavam noćima, nikad mi se ovo nije desilo. Mnoge ovih dana muči neki čudan kašalj, pulmolog upozorava koji SIMPTOMI PALE ALARME Veliki broj poziva Hitnoj zbog BOLA U GRUDIMA. Žale se i potpuno zdravi, evo koji TAČNO SIMPTOMI PALE ALARM POSTKOVID GORI OD KOVIDA. Omikron mnogi lako prebole, ali problemi dolaze tek kasnije. Ovo su posledice koje virus ostavlja na organizam, a neke mogu biti i SMRTONOSNE. Posle drugog puta bila je bolesna jednom mesečno. Lekar opšte prakse i ona su mislili da je neki virus u pitanju. Simptomi bolesti bili su mahom kašalj, auz kašalj malaksalost. Kašalj je prestajao tek posle inhalacije. Nedavno se njeno stanje pogoršalo, a na pregledu joj je rađena spirometrija i snimili su joj pluća. Pre dve nedelje počela sam odjednom da kašljem neprestano. Nisam mogla da spavam, bolela su me pluća. Tada su me poslali na pulmologiju gde mi jedoktorka rekla da mi se vratila astma koju sam imala u detinjstvu i da ju je prouzrokovala korona. Takođe, rekla mi je da gotovo svaka osoba koja se javila pulmologu posle korone ima astmu, nekima se vratila, neki su je dobili prvi put. Zbog astme moraće da promeni mnogo toga u životu da ne bi pogoršala dijagnozu. Dobila je i terapiju koju mora da uzima svako jutro, odnosno prepisana joj je pumpica. Osim toga, prepisana joj je i terapija koju treba da uzima kada ima napade astme. Da astma može da bude posledica kovida potvrđuje i pulmolog dr. Tatjana Radosavljević. Prema njenim rečima kovid, kao i svaki drugi virus, koji može da izazove astmu i ostavlja za sobom određene promene u bronhijalnom stablu. Ukoliko od kovida nije prošlo minimum šest nedelja onda se ne radi ispitivanje na astmu, jer svaki ozbiljniji virus može da izazove preosetljivost bronhijalnog stabla, a to još uvek nije astma. Ako je prošlo više od šest nedelja od bilo koje bolesti, tako i od kovida, pristupa se i ispitivanju na bronhijalnu astmu. Postoji takozvana preosetljivost bronhijalnog stabla i kada prođe virus on oljušti sluzokožu, a istovremeno može i da remodeluje, što znači da promeni arhitektoniku bronhijalnog stabla. Posle kovida jedan od simptoma postkovida može da bude bronhijalna astma. Dodaje da ispravnim lečenjem i kontrolama, bronhijalna astma može da se stavi pod kontrolu i posle izvesnog vremena mora da se prati. Napominje da kovid može da izazove astmu, ali da on nije jedini, već to može bilo koji virus. Recimo ljudi koji su imali teške oblike gripa isto mogu da dobiju astmu. Dakle, to nije samo specifikum kovida, ali jeste i njegov. Upravo zato smo ljudima koji su bolovali od kovida, pošto sam dosta radila sa pacijentima u postkovidu davali preventivno terapiju u vidu zaštitnih pumpica da se ne razvije preosetljivost bronhijalnog stabla koja će da uvede u astmu. Ljudi vrlo individualno reaguju na kovid i postkovid i niko ne može da predvidi da će se to desititi svakome, a na pitanje da li nakon dijagnostifikovane astme novo zaražavanje kovidvirusom može da pogorša kliničku sliku pod koronom, pulmolog kaže da takođe nema pravila. Ljudi koji su imali jako teške oblike korone su posle toga kada su ponovo dobijali koronu imali mnogo slabije oblike kovida. Dok ljudi koji su, recimo, imali lake oblike korone, neke od ovih oblika koji sada vladaju unazad godinu dana, jako su teško podneli. Zaista je to individualno i jako nepredvidljivo i to niko ne može da nam kaže. Ono što je moje iskustvo sa pacijentima, čak i sa astmatičarima koji sada imaju kovid, ne pokazuje da se nešto značajno pogoršava. Uglavnom, trenutno, od jula do sada, kovid uglavnom napada gornje disajne puteve. Zapušeni ste kao da imate upalu sinusa, kašljete, ali se ne pogoršavaju bronhoopstrukcije. Savetuje da se u postkovid periodu uradi obična spirometrija ukoliko tegobe ne postoje. Ako su rezultati u redu onda ne treba sumnjati na postojanje astme, a ako osoba ima tegobe, onda treba da se podvrgne dodatnoj dijagnostici, a to se radi tako što se udišu veštačke supstance koje mogu da izazovu napad astme. Postoje i mini kućni spirometri koji su jako dobri i osoba može sama da meri tri puta dnevno svoje kapacitete tako što dune u to. Uređaj je povezan sa mobilnim telefonom i ukoliko pokazuje da u toku dana ili nedelje osoba ulazi u takozvano 'narandžasto' ili 'crveno', onda je jedan od dokaza da je prisutna preosetljivost koja vremenom narasta u bronhijalnu astmu. Obična spirometrija je dovoljna kod ljudi koji nemaju tegobe.